Mnemosyne - Кратак историјат удружења

Центар MNEMOSYNE је остварио сарадњу са стручњацима из готово свих институција заштите споменика културе и природе Србије, Српском Православном Црквом, државним органима и институцијама, међународним организацијама и експертима ангажованим на заштити културне баштине на Косову и Метохији од 1999. године, са различитим успехом и резултатима.

У потпуно измењеном систему заштите наслеђа на Косову и Метохији након 1999. године стручњаци окупљени око Центра MNEMOSYNE покренули су, стрпљиво и истрајно радили и раде, сада већ безмало пуних дванаест година као независно удружење стручњака регистровано у Београду, али и при Администрацији УНМИК у Приштини, с циљем активирања и унапређења свих механизама заштите наслеђа на Косову и Метохији, а у складу са међународном и државном регулативом.

Центар MNEMOSYNE је дефинисао и понудио модел рада на заштити баштине утемељен на професионалним принципима и међународним стандардима. Модел рада подразумева неколико јасних принципа деловања:

Принцип којим се Центар MNEMOSYNE руководи у осмишљавању својих пројеката јесте принцип изводљивости и одрживости: сви пројекти почивају на реалној основи. Они не само да уважавају сложеност тренутне ситуације на Косову и Метохији, већ су и настали као одговор на њу.

Пројекти Центра MNEMOSYNE усмерени су ка решавању четири главне групе проблема:

-1999/2001 - Центар MNEMOSYNE је учествовао у реализацији јединог међународног пројекта – Ургентна заштита природног и културног наслеђа у Метохији у ком је остварена сарадња између српских и италијанских стручњака. Пројекат је представљен и публикацијом на српком и енглеском језику, CD-издању, као и на изложбама у Београду, Новом Саду, Подгорици, Москви и Лахтију (Финска). У конкуренцији 236 предлога из свих земаља Европе награђен је од стране Европске уније / Организације Europa Nostra као изузетна студија у домену културне баштине; награда је додељена у Мадриду, јуна 2006. године. На тај начин Центар је постао први добитник ове угледне награде из Србије.

- У оквиру иницијативе Владе Републике Италије за заштиту културне баштине у Србији (2000–2003) Центар је израдио предлоге пројеката за најзначајније споменике културе (манастир Пећку патријаршију, манастир Дечане, цркву Богородице Љевишке и манастир Грачаницу) и насеље Велика Хоча. Центар је дефинисао и основни програм италијанске донације за четири музеја у Београду – Народни, Етнографски, Музеј примењене уметности и Музеј савремене уметности.

- Током 2004-2006. Центар је за потребе ресорног министарства културе, али и Министарства за Косово и Метохију (Координационог центра за КиМ) израдио низ анализа и понудио неколико стратешких докумената:

• Програм дугорочне заштите и очувања наслеђа на Косову и Метохији (основне претпоставке: утврђивање реалног стања културне баштине и могућности заштите са аспекта стручног потенцијала, изградња конструктивног и активног односа са представницима УН и УНМИК-а и низ конкретних предлога мера) (2003 и 2004),
• Извештај о активностима спроведеним у циљу спасавања и очувања културне баштине на Косову и Метохији (јун 1999-октобар 2004),
• Оперативни програми за спровођење Програма дугорочне заштите српске културне баштине на Косову и Метохији,
• Мишљење о Меморандуму (2005),
• Предлог модела сарадње са међународним институцијама на програму заштите и обнове српске културне баштине на Косову и Метохији (2005).

- Са Музејом у Приштини покренуо је иницијативу за оснивање Регионалног центра за проучавање и заштиту српске културне баштине на Косову и Метохији и учествовао у изради Елабората за реорганизацију установа културе на Косову и Метохији (2005/2006).

- Стручњаци Центра су за потребе преговарачког тима владе Републике Србије 2006. године израдили неколико предлога за очување и обнову баштине на Косову и Метохији, посебно, Изјаву о ставовима који се односе искључиво на принципе преговарања о проблемима и темама из области заштите културне баштине и начела успостављања одрживо делотворног система заштите културне и природне баштине на Косову и Метохији (2006).

II. Другу групу пројеката Центра MNEMOSYNE чине пројекти заштите и ревитализације који дају конкретне предлоге за интегрисање наслеђа у привредне активности, свакодневни живот и заштиту животне средине како би се створили услови за рехабилитацију руралних области и повратак прогнаних српских породица.

-2004-2006 - Центар је дефинисаo Пројекат интегралне заштите насеља Велика Хоча: израдио документацију за осам евидентираних објеката традиционалног градитељства; ангажовани стручњаци израдили су главне извођачке пројекте за фокусиране објекте традиционалног градитељства; објавио је публикацију Велика Хоча – бисер Метохије (аутори Милан Ивановић и мр Мирјана Ђекић) са предлогом стратегије заштите насеља; покренуо је израду Документационе основе за припрему програмских и развојних докумената за насеље Велика Хоча у сарадњи са групом стручњака и Координационим центром Србије за Косово и Метохију (2006). У оквиру Пројекта интегралне заштите насеља Велика Хоча, Центар је реализовао део пројекта који се односи на успостављање и опремање ресторана националне кухиње, интегралне линије за производњу вина у оквиру једне приватне винице и изузетно значајан програм едукације за дванаест младих житеља из Велике Хоче у циљу што бољег коришћења и презентације привредно-производних потенцијала, угоститељско-туристичких капацитета и културних вредности насеља. Реализацију наведених активности подржали су Европска агенција за реконструкцију – Приштина, Министарство трговине, туризма и услуга Србије и Министарство просвете Србије (2005 – јул 2006).

- Центар је реализовао програм сарадње са студентима Универзитета у Београду у оквиру пројекта Етнографска истраживања Велике Хоче (2003/2005). Са истим пројектом Центар је конкурисао и на програму Policies for Culture programme (2003). Такође, у сарадњи са Orange Studio-м, једном од водећих рекламних агенција у Србији, разрађена је медијска кампања за очување и заштиту културног наслеђа на Косову и Метохији (2003).

- За конкурс Европске агенције за реконструкцију – Приштина (Јачање цивилног друштва), Центар је израдио пројекат Ревитализација винице Патрногића у насељу Велика Хоча (Revitalization of the Winery of the Patrnogić family in the village of Velika Hoča) у циљу стварања услова за ревитализацију непосредних привредних активности (производња грожђа и пласман вина са географским пореклом) за које се процењује да већ постоје ресурси и кадрови који у релативно кратком року могу да дају позитивне социо-економске ефекте, обезбеде повратак и реалну егзистенцију прогнаних породица и опстанак садашњег становништва у енклави (2003).

- Центар је дао пуну стручну и логистичку подршку за израду још два пројекта Локалне канцеларије у насељу Велика Хоча – Ширење туристичких капацитета, који је финансирао IOM (Међународна организација за миграције) и Реконструкција / ревитализација Дома културе, који је финансирала Народна канцеларија председника Републике (2005/2006).

- Покретање програма вођених итинерера еколошког туризма у подручју планине Рудник ради разумног коришћења природних и традиционалних културних вредности брдско-планинских предела (Launching of guided itinerary programmes of eco-tourism in the area of Rudnik Mt. (Serbia:Šumadija) aimed at wise use of natural and traditional values of mountainous and hilly landscapes), још један у низу пројеката који су израђени за аплицирање код Европске Агенције за Реконструкцију (ЕАР) - Београд, 2003.

- У сарадњи са седам женских производних удружења са Косова и Метохије Центар је дефинисао пројекат Мрежа женских производних радионица у српским енклавама на Косову и Метохији (Network of Women’s Handicraft Workshops in Serbian Enclaves in Kosovo/UNMIK), Европска агенција за реконструкцију (ЕАР) – Приштина (2006).

III. Трећу групу пројеката чине публикације које се припремају са јасним циљем и наменом, прве, да представе резултате истраживања и практично најаве пројекат који следи, као у случају публикације Велика Хоча-Бисер Метохије и друге, документа, студије и монографије које на најбољи начин представљају наслеђе Косова и Метохије, као и значајне и изузетне научне резултате из различитих области друштвеног, културног, политичког и економског живота. То су:

-Финални извештај Пројекта Ургентна заштита природног и културног наслеђа у Метохији (група аутора), 2003.
-Велика Хоча – Бисер Метохије (Милан Ивановић и мр Мирјана Ђекић, аутори), 2003.
-Прва Хрисовуља манастира Дечани (др Милица Грковић), 2004.
-Зборник радова Косово и Метохија у светлу етнологије, (група аутора), 2004.
-Прилог Библиографији Косова и Метохије (Гордана Јовановић), 2004.
-Мартовски погром на Косову и Метохији 2004, 2004.
-Земља живих (академик Владимир Стојанчевић, др Љубодраг Димић, др Ђорђе Борозан), 2004.
-Косово и Метохија у Републици Србији и на Западном Балкану (др Милован Радовановић), 2005.
-Kosovo and Metohija, Serbian and Regional Context, (dr Milovan Radovanović), 2005.
-Манастир Дечани (др Милка Чанак-Медић, др Бранислав Тодић), 2005.
-Дреница- друга српска Света Гора (Татомир Вукановић), 2005.
-Зборник радова Археологија Косова и Метохије, 2007.
-The Archelogy of Kosovo i Metohija, Proceeding of the Conference held at the National Museum in Belgrade, December 12- 14. 2006, 2008.
-Остала је реч (књига II, Милорад Радуновић), 2009.
-Велекинце. Римска и средњовековна некропола (Слободан Фидановски), 2010.
-The Predicament of Serbian Orthodox Holy Places in Kosovo and Metohija (група аутора), 2010.
-Повеља краља Милутина манастиру Бањска – Светостефанска хрисовуља (Ђорђе Трифуновић, приређивач), 2011.
-Dečani Monastery (Branislav Todić i Milka Čanak – Medić), 2011.
-Етнографско наслеђе Косова и Метохије (Мирјана Менковић и Мина Дармановић, у припреми), 2011.
-Долац и Чабићи (Гојко Суботић, академик, у припреми), 2011.
-Документациона основа за припрему програмских и развојних докумената за насеље Велика Хоча (група аутора, у припреми), 2012.

- Центар је остварио сарадњу на пројекту MUSA NetWork који је иницирао EUROCENTRО из Брисела, а реализовали италијански стручњаци из региона Марке у сарадњи са покрајином Асколи Пичено и удружењима музеја из региона Мачерата, Анкона, Пезаро и Урбино (2003-2005/2006). Пројекат је имао за циљ да промовише успостављање сталне мреже (Musa NetWork) културних радника из различитих институција које се баве заштитом културног наслеђа (музеји, културно наслеђе) и да покрене размену добре праксе и пилот акција за управљање интегрисаним системом културног наслеђа и културних активности у земљама јадранског басена.

- На позив Савета Европе/Европске Комисије (Council of Europe/European Commission) Центар је за потребе Регионалног програма за културно и природно наслеђе у ЈИ Европи 2003-2005 (Regional Programme for Cultural and Natiral Heritage in South East Europe) , израдио неколико аналитичких докумената:

• Кратка оцена стања система заштите наслеђа на Косову и Метохији (Note on the situation in the Heritage Protection System in Kosovo and Metohija) и
• Упитник о стању културне баштине на Косову и Метохији (Questionnaire), који су били праћени детаљним листама културних и природних добара регистрованих са стране стручних служби Републике Србије(2003).

- Културно наслеђе – избор најзначајнијих докумената Савета Европе у области културног наслеђа (Мирјана Менковић, уредник), 2004. Посебна публикација.

- За потребе међународне конференције у Барију са темом СОС Косово-спасавање српских средњовековних споменика и одржане у организацији Универзитета у Барију и удружења Мост за Београд, израђена је изложба - постер презентација (23 постера) о страдања српске културне баштине и људи на Косову и Метохији (2005).

- Предлог оквира за једну нову организацију. Назив: Мрежа професионалних конзерватора Србије. Правно лице као независна, нестраначка, непрофитна децентрализована партнерска интересна мрежа стручних организација и појединаца за пројектно окупљање и повезивање у култури у Србији. Министарство културе, Београд, 2006.

- Током 2007. стручњаци Центра израдили су два значајна документа:

• Оцена вредности и информација у извештајима о стању културне баштине на Косову и Метохији, Р. Србија, 1999-2004. и
• Оцена вредности информација у извештају „Разарање културне баштине на Косову 1998-1999, послератно истраживање“ Ендрјуа Хершера и Андраша Ридлмајера (2007).

- Током 2007. године Центар је, посебно, Министарству културе Србије указао на потребу сарадње с невладиним сектором у области заштите културне баштине на КиМ, као и на отварање стручних дебата кроз дијалог у култури у Србији. За потребе Министарства израђен је и документ: Један оглед о стању музеја – европеизација музеја у Србији од утопије до ставрности (2008).

- Током 2008-2009. стручњаци Центра радили су на Пројекту Orthodox Holy Places in Kosovo који је покренуо Католички универзитет у Риму у сарадњи с Ватиканом и Католичким Универзитетом у Вашингтону, САД. За потребе Пројекта израђена је студија Report on Serbian Orthodox Sacred/Holy Places in Kosovo and Metohija (2008).

- Током 2009. године Министарство културе је одобрило Пројекат Креирање информација и стандардизовање докуменатције о културном наслеђу на Косову и Метохији, дефинисан у циљу унапређења стручних и техничких потенцијала за стварање, вођење и употпуњавање информационих и документационих система о свим врстама културних добара Косова и Метохије (2009).

- ARTBOOK – Serbian and Euro – Mediterranean Book craftsmen, пројекат дефинисан у сарадњи са Центром за конзервацију књиге из Арла, Француска, израђен је за конкурс Европске уније, Београд 2010. За потребе тог пројекта Центар MNEMOSYNE је извршио регистарцију на Листи европских удружења за културно наслеђе - RS-2010-CXK-1502982278, Serbia (2010).

*(PADOR is an on-line database in which organisations register themselves and update regularly their data, through the Europeaid website: http://ec.europa.eu/europeaid/work/onlineservices/pador/index_en.htm )

- И за 2010-2013. годину Центар је дефинисао пројекат Косово и Метохија Интерпретативни Центар – нови приступи у решавању савремених друштвених питања (проблема/тема) у Србији. Министарство културе (2010). Основни циљеви Пројекта: ширење информација и интерпретација за правилно разумевање најширих савремених дискурса о социо-економским и културним приликама на КиМ и њихових веза са збивањима у протеклим временима; креирање отворене институције и јавног форума на коме се ствара нова публика, способна да гледа, учи, дебатује и разговара о свим питањима релевантним за друштво; комуницирање са најширим слојевима српског друштва и њихова сензибилизација за учествовање у унапређењу прилика на КиМ; снажење оних сегмената културе који могу да изнесу друштвени терет горућих тема и тешких питања (Ames, 1990, Cultural Empowerment).

- Министарство културе (2011). Пројекат Тумачење наслеђа – едукативне радионице о природном и културном наслеђу. Основни циљеви Пројекта: Развијање музејских и едукационих програма у служби обнављања и развоја мултикултуралног друштва и омогућавање изражавања становништва кроз музејске изложбе и друге јавне програме; буђење јавне савести и одговорности за КиМ и његову универзалну и националну баштину; комуницирање са најширим слојевима српског друштва и њихова сензибилизација за учествовање у унапређењу стања природног и културног наслеђа на КиМ; развијање нових партнерских односа у култури, са институцијама, организацијама, асоцијацијама, групама и појединцима на националном и локалном нивоу; покретање едукативних програме из домена наслеђа за све заинтересоване сараднике институција културе на Косову и Метохији, за све самосталне тумаче и сакупљаче баштине, за младе, студенте и просветне раднике који иницирају и подстичу сакупљање, чување и презентовање културне и природне баштине на Косову и Метохији, а у циљу њихове едукације и упућивања у правилно сакупљање, чување, презентовање и коришћење наслеђа.