Потреба реорганизације система јавних служби за очување и заштиту
културне баштине на Косову и Метохији

 

Циљеви:

• Формирање специфичног, ефикасног и еластичног стручно-технолошког оквира јавне службе за дугорочну заштиту свих облика културне баштине српског културног идентитета на Косову и Метохији, способног да се прилагоди и да се даље прилагођава могућим променама политичког и управног система.
• Решавање статусних и осталих проблема десетак делом измештених покрајинских и регионских институција културе (Прилог 1), чији је рад до сада био не само физички онемогућен, него се одвијао и у управном вакууму.
• Побољшање и рационализација трошкова рада раштрканих и делом измештених институција и служби кроз техничко обједињавање, модернизацију планирања и управљања, осавремењавање опреме и персонално ојачавање.
• Оживљавање рада и повезивање недовољно искоришћених (већ седам година) стручних и искусних кадровских ресурса (Прилог 1).

Задаци:

1. Доношење одлуке о оснивању Регионалног центра за културу (извршилац: Влада Републике Србије).
2. Израда елабората о оснивању Регионалног центра за културу, који би садржао, између осталог, успостављање мреже и повезивање постојећих служби (Прилог 2) и измештених покрајинских институција културе (извршилац: Радни тим који именује Влада Републике Србије).
3. Именовање директора и Пословног одбора Регионалног центра за културу (извршилац: Влада Републике Србије).
4. Доношење општих аката и почетак рада Регионалног центра за културу (извршилац: Директор и Пословни одбор).

Остваривост:

• Осетљивост услова у којима ће деловати Регионални центар могуће је амортизовати кроз специфичан однос са Владом Републике Србије, којим би се оставила могућност извесне посебне врсте самосталности рада. Тај вид посебности дефинисао би се од стране Владе и усклађивао са променом политичких околности.
• Правни оквир за одлуку оснивача налази се у Закону о јавним службама, у Закону о културним добрима и одговарајућим подзаконским актима о надлежности на територији Покрајине Косово и Метохија. Институције које ће се објединити оснивањем Регионалног центра експлицитно су одређене као јавне институције од интереса за Републику Србију.
• Трошкови рада новог Регионалног центра могу се покривати са већ постојећих буџетских позиција појединачних институција из претходне тачке, а које се финансирају из буџета Републике Србије, тако да није потребно отварати нове буџетске ставке.
• Постоје способни, обучени и искусни кадровски ресурси за специјализоване стручне и руководеће функције. Будући да се ради о кадровима који су свој живот провели на Косову и Метохији, постоји и неопходан елан за обнављање рада на заштити културног наслеђа. Регионални центар значајан је како за очување ових кадрова и стварање нових, тако и за ревитализацију српског народа на Косову и Метохији. За отпочињање процеса реорганизације и за едукацију нових кадрова неопходна је помоћ стручњака и институција из Београда.
• На основу обављених истраживања и консултација, утврђено је да у покрајинским институцијама које би обухватио Регионални центар, постоји висок степен сагласности са иницијативом за реорганизацију система јавних служби за заштиту културне баштине на Косову и Метохији.

Шема Центра

РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ

Бранко В. Јокић
Директор Музеја у Приштини

Имајући у виду услове у којима данас на Косову и Метохији живи и опстаје српски народ намеће се неизбежно питање опстанка српске културе и културне баштине. Да би се сачувала основна својства и функција културних добара, музејске, архивске, издавачке и библотечке делатности, сценско-музичког и другог савременог уметничког стваралаштва, успостављањем Регионалног центра за културу објединиле би се поменуте функције у оквиру политичког концепта за децентрализацију и самоуправу.

Сада са сигурношћу можемо да кажемо да су на Косову и Метохији у дужем временском периоду егзистирале најмање две националне културе и два културна идентитета. Настојања албанске етничке заједнице да у постојећој ситуацији преко моноетничких установа и институција насилно створи тзв. „косоварски“ културни идентитет, намеће неодложну потребу да понудимо решење које европска пракса познаје и примењује. То пре свега значи, да два или више културних идентитета могу да коегзистирају уколико за то постоји политичка воља заинтересованих страна. Да би се створио потребан амбијент за такву врсту коегзистенције у култури потребно је дефинисати јасну културну политику српског народа на Косову и Метохији, односно јасну културну политику у Србији. На тај начин би се избегла конфузија која постоји у свим доменима културног ставралаштва, а посебно у приступу на заштити културне баштине на Косову и Метохији. Постојеће стање је неодрживо и оно прети да у најскорије време српски народ, и ако опстане на Косову и Метохији, изгуби свој културни идентитет. О даљим процесима не требе ни говoрити. Они су познати сваком ко се озбиљно бави стратешким размишљањем о националном и државном интересу на Косову и Метохији.

Наша обавеза је да пратимо сва догађања у културној политици коју поред Привремених институција самоуправе на Косову (ПИСГ) воде (и суштински креирају) међународне и регионалне организације, УНЕСКО и Савет Европе (СЕ) у сарадњи са Администрација УНМИК и активно учествујемо подношењем конкретних и конструктивних предлога. На тај начин, ствара се клима за афирмацију наших легитимних предлога који, пре свега, треба да омогуће међусобно уважавање и сарадњу на равноправној основи заинтересованих страна. То подразумева РЕГИОНАЛНИ културни развој који може да послужи као добар пример у изграђивању другачијих односа међу етничким заједницама на Косову и Метохији.

У циљу превазилажења веома тешке и неизвесне ситуације решење садашње ситуације на Косову и Метохији треба:

1. дефинисати дугорочну стратегију заштите културне баштине на Косову и Метохији у оквирима иницијативе владе Републике Србије за децентрализацију, са критичком проценом досадашњих резултата остварених у домену заштите баштине,
2. унапредити, увођењем у систем заштите, поред непокретних културних добара, и остала покретна културна и природна добра,
3. покренути суштинске реформе система заштите културних и природних добара у Србији, усклађене са међународним системом заштите културних и природних добара, што ће у значајној мери допринети бољој заштити културног наслеђа на Косову и Метохији.

Министарству културе Републике Србије предлаже се следеће:

1. Доношење одлуке о успостављању Регионалног Центра за културу на Косову и Метохији,
2. Да надлежна институција Републике Србије постигне договор са Администрацијом УНМИК у вези успостављања Регионалног Центра и на тај начин обезбеди равноправног институционалног партнера међународним организацијама и ПИС на Косову и Метохији, а у складу са процесом децентрализације за који се залаже влада Републике Србије,
3. Да се након доношења одлуке о успостављању Регионалног Центра изврши прецизна процена потребних кадрова и понуди адекватан социјални програм за вишак запослених (данас у највећем броју радно неангажованих сарадника),
4. Да у сарадњи са Координационим Центром организује саветовање на којем би узели учешће сви релевантни представници српског народа са Косова и Метохије, као и стручњаци у култури; на саветовању би била представљена и усвојена стратегија и културна политика која би била обавезујућа за све чиниоце политичке и културне сцене; било би пожељно да се на саветовању да и процена о досадашњем ангажовању српских представника у ПИС и на локалном нивоу у општинама под албанском управом.

Формирањем РЕГИОНАЛНОГ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ створиле би се основне претпоставке за наставак рада српских стручњака, што значи:

1. Престанак пасивног односа према иницијативама које се покрећу са релевантног међународног нивоа и од стране заинтересованих домаћих институција и стручњака,
2. Очување стручног потенцијала, стварање нових кадрова и унапређење професионалног рада у свим доменима културе,
3. Да ће се радом на заштити културне баштине дати значајан допринос опстанку српског народа на Косову и Метохији и створити претпоставке за одрживи економски развој,
4. Реорганизација установа културе обезбедиће рационално коришћење кадровског потенцијала и финансијских средстава.

Предлог за реорганизацију/ревитализацију установа културе

на Косову и Метохији и наставак рада српских стручњака

Београд, септембар/децембар 2005.

Прилози документу - табеле

Основна табела: Преглед (списак) организација /јединица по окрузима

Табела 1: Организације према врсти, поседовању простора, опреме и запосленима

Табела 2 : Организације према врсти, броју запослених, поседовању просторија и начину финансирања

Табелe  3, 4, 5 и 6: Преглед установа исељених из сталног седишта (установе културе са „измештеним седиштем“)

• Табела 3: Организације исељене ван свог седишта према садашњој радној ангажованости радника, по округу ранијег-сталног седишта
• Табела 4: Радници исељених организација према нивоу школске спреме и радном стажу, по округу ранијег-сталног седишта
• Табела 5: Радници исељених организација према нивоу школске спреме и положеном стручном испиту
• Табела 6: Запослени радници у „измештеним организацујама“ према врсти школске спреме и дужини радног стажа