Село Велика Хоча се налази на југоисточном делу Метохијске котлине на северном ободу краја названог по реци Бели Дрим-Подрима (Подримље). Од Призрена и Ђаковице је идаљено око 25 км, а од Ораховца 3-4 км.
На благим падинама планине Милановац (883 м. н.в.), стекли су се сви природни и други услови за формирање насеља које се први пут помиње у даровном писму Стефана Немање 1198-99. године. Велика Хоча је једно од најстаријих насеља на територији Републике Србије чија се историја на основу средњовековних извора може са сигурношћу реконструисати.
Поуздано се зна да су Велика Хоча са Малом Хочом (данас 4 км јужно од Велике Хоче) и тргом, формираним између ових села, већ поменуте године даровани манастируХиландару. У том погледу ништа се није мењало све до доласка Турака у ове крајеве у XV веку. Сама чињеница да се ради о метоху манастира Хиландар имала је велики, можда и пресудни значај за потоњи развој села. Наиме, овом манастиру је припадао и велики део Подриме, а како се село налазило на повољном географском положају и у близини средњовековне «магистрале» Призрен-Рас, убрзо постало седиште велике „Хотчке Метохије” која је обухватала и велики део Прекорупља (средишни део Метохије).
Управо због свега тога, као и због јужне експозиције терена око Велике Хоче и повољног земљишта, на овом простору су формирани виногради на великим површинама. Приходи од виноградарства и трговине вином били су прилично велики, па је цар Душан увео и плаћање царине (XIV век). Готово сви власници у селу имали су своје подруме (винице) за прераду грожђа, а долазак великог броја оних који су обрађивали винограде и производили вино, условио је подизање бројних конака, резиденција, летњиковаца и других објеката (монаси других манастира, Дечани, Девич, богатији појединци и др). Зато се са разлогом наглашава да је Велика Хоча била, данашњим речником речено, регионални културни, а уз то трговачки и занатски центар.
Стагнација и пропадање Велике Хоче започело је првим налетом Турака након 1455. године. Ови процеси су убрзани формирањем Ораховца, као средишта власти у овом крају.
Крајем XVI века Велика Хоча поново доживљава успон, али не задуго. Почетком XVIII века, велики прогони Срба, поново су зауставили развој Велике Хоче.
Тада започета стагнација траје до данашњих дана. Велика Хоча је од 1999. године под специјалном управом међународних цивилних и војних власти, UNMIK-а.
Данас је Велика Хоча енклава, гето, као и још неколико енклава у којима је преостао српски народ на Косову и Метохији у животним условима који су испод границе елементарног достојанства. Међутим, оно што и данас чини Велику Хочу изузетном целином јесте велики број сачуваних цркава, црквишта и објеката традиционалног градитељства који временом настанка, бројем и уметничким изразом, нарочито остаци фреско-сликарства и икона, представљају изразито драгоцен културно-историјски комплекс.
1. Плански приступ: Прављење Стратегије заштите, уређења и развоја Велике Хоче
На основу свих расположивих података о природним и културним вредностима насеља Велика Хоча, стручњаци Центра MNEMOSYNE сматрају да проглашење Велике Хоче запросторно културно-историјску целину, има пуно оправдање.
Да би се ово спровело, неопходно је спровести заштиту и цео комплекс категорисати у складу са његовим вредностима. Процењујемо, имајући у виду пре свега изузетан значај двe црквe - Св. Јована Крститеља и Св. Николе, да категорија целине неће бити ниже рангирана.
Зато је израда Плана који предлаже Центар MNEMOSYNE основно полазиште не само за заштиту појединачних споменика, већ и заштиту насеља као целине. При том, у сваком сегменту плана мора се поштовати чињеница да само село и његови мештани морају имати услове за нормалан живот и рад.
2. Акциони приступ: Реализација конкретних пројеката који на најбољи могући начин обједињују идеју заштите Велике Хоче као културно-историјске целине у складу са међународним стандардима у тој области, и истовремено пружају снажну подршку економском опоравку Велике Хоче и омогућавају повратак прогнаних породица.
Резултати валоризације природних / предеоних и културно-историјских / споменичких вредности села Велика Хоча и његове околине (Центар MNEMOSYNE, Финални извештај: Пројекат Ургентна заштита наслеђа у Метохији, Београд 2003), потврђују да цело село и његова околина / атар имају све услове да буду заштићени као просторна културно-историјска целина од изузетног значаја, у којој поједини објекти и делови насеља и простора треба да уживају и посебне режиме заштите.
| Категорија заштите | Број културних добара |
| Светска баштина | 0 |
| Изузетан значај, I категорија Црква Св. Јована Црква Св. Николе |
2 |
| Велики значај, II категорија | 0 |
| Заштићено, III категорија Црква Св. Луке Метох манастира Дечани, Виница цркве Св.Стефана, Кула Лазара Кујунџића, кућа породице Хаџиспасић |
5 |
| Евидентирано Црквe Св. Стефана, Св. Недеље, Св. Ане, Св. Петке, Св. Илије, Св. Пречисте, Кућа са виницом породице Патрногић, Конак манастира Марка Коришког, Сарај, куће Столића, Симића, Мицића, Сташића |
13 |
| Укупно | 20 |
Методологија израде Стратегије заштите, уређења и развоја Велике Хоче била би интегралног типа и обухватала би системске елементе заштите природног окружења, социјалног и економског карактера који заједно могу да допринесу да Велика Хоча постане дестинација прворазредног значаја као „мали бисер Метохије”.
Ефикасан тим чинили би следећи стручњаци: архитекте, за заштиту наслеђа, за заштиту природе, урбоекономију, етнологију, инфраструктуру, саобраћај, туризам, други сарадници ( компјутерска графичка обрада, припрема штампе, превођење и др.).
Изузетно би била пожељна партиципација међународних експерата, из Шведске, Холандије, Немачке (поседују искуство рада на ревитализацији наслеђа у Босни и Херцеговини и на самом Косову и Метохији).
По подацима из 1995. године у Великој Хочи је живело око 300 породица са око 1500 житеља.
Становништво села чине Срби, који су се до 1999. године углавном бавили виноградарством, пољопривредом и сточарством.
Данас у селу живи око 150 породица са око 700 становника.
Центар MNEMOSYNE је у оквиру пројекта Ургентна заштита наслеђа у Метохијиизрадио целокупну техничку документацију постојећег стања свих евидентираних објеката традиционалног градитељства, а уз финансијску подршку Координационог центра Државне заједнице Србије и Црне и Горе и Републике Србије за Косово и Метохију, као и главне извођачке пројекте за фокусиране објекте.
У овом сегменту Пројекат подразумева и врло широко постављен програм едукације,не само за привредне делатности које се желе стимулисати и подстаћи (обука кадрова за прераду грожђа и производњу вина, за пружање разних туристичких и угоститељских услуга и сл.), већ и организовање стручних курсева и летњих школа из домена конзервације, рестаурације, популаризације и заштите баштине, заштите природе, учење страних језика, компјутерска обука, развој локалне самоуправе и сл.
Центар MNEMOSYNE жели да нагласи важност и значај покретања широких едукационих програма за простор Косова и Метохије, посебно за српске енклаве које живе непримереним начином живота, незапамћеним у модерној европској историји. Са жељом да се побуди интересовање како широке, тако и стручне јавности за Велику Хочу, чиме би био започет процес ревитализације, али и свешћу о специфичним околностима под којима се одвија живот у енклави и које представљају подједнако и научни изазов са становишта проучавања неких врло актуелних концепата као што су идентитет, националност, материјална култура итд, Центар MNEMOSYNE је подстакао и стручно и логистички подржао групу студената Београдског универзитета у изради и реализацији пројекта Етнолошка истраживања Велике Хоче.
Истицањем социјалног капитала локалне заједнице који се очитује у могућности да ревитализација привреде буде остварена захваљујући очувању традиционалних заната, виноградарству пре свега, а у будућности и туризму инспирисаном природним и културним наслеђем, вредност економске понуде Велике Хоче могла би да порасте ако би добро презентирана научна истраживања скренула пажњу на јединственост амбијента и културну важност ове енклаве.
Студентски трг 13
11000 Београд
Србија
Тел/Факс: +38111/32-81-206
mnemosyne@open.telekom.rs
Реконструкцију веб сајта Центра Mnemosyne 2011 финансијски је подржала српска дијаспора у Канади на челу са др Ђорђем Хајдуковићем из Монтреала.
Центар Mnemosyne на овај начин исказује посебну захвалност.