ПроЈекат

Заштита, оЧување и ревитализациЈа
насеља Велика ХоЧа

I. Полазне основе
a) Географски положај
б) Историја
в) Тренутно стање
II. Циљеви пројекта
III. Структура Пројекта
1. Плански приступ
а) Полазне основе
б) Циљеви
в) Методологија
2. Акциони приступ
а) Полазне основе
б) Циљеви
в) Акције
IV. Закључак

а) Географски положај

Село Велика Хоча се налази на југоисточном делу Метохијске котлине на северном ободу краја названог по реци Бели Дрим-Подрима (Подримље). Од Призрена и Ђаковице је идаљено око 25 км, а од Ораховца 3-4 км.

На благим падинама планине Милановац (883 м. н.в.), стекли су се сви природни и други услови за формирање насеља које се први пут помиње у даровном писму Стефана Немање 1198-99. године. Велика Хоча је једно од најстаријих насеља на територији Републике Србије чија се историја на основу средњовековних извора може са сигурношћу реконструисати.

Поуздано се зна да су Велика Хоча са Малом Хочом (данас 4 км јужно од Велике Хоче) и тргом, формираним између ових села, већ поменуте године даровани манастиру Хиландару. У том погледу ништа се није мењало све до доласка Турака у ове крајеве у XV веку. Сама чињеница да се ради о метоху манастира Хиландар имала је велики, можда и пресудни значај за потоњи развој села. Наиме, овом манастиру је припадао и велики део Подриме, а како се село налазило на повољном географском положају и у близини средњовековне «магистрале» Призрен-Рас, убрзо постало седиште велике „Хотчке Метохије” која је обухватала и велики део Прекорупља (средишни део Метохије).

Управо због свега тога, као и због јужне експозиције терена око Велике Хоче и повољног земљишта, на овом простору су формирани виногради на великим површинама. Приходи од виноградарства и трговине вином били су прилично велики, па је цар Душан увео и плаћање царине (XIV век). Готово сви власници у селу имали су своје подруме (винице) за прераду грожђа, а долазак великог броја оних који су обрађивали винограде и производили вино, условио је подизање бројних конака, резиденција, летњиковаца и других објеката (монаси других манастира, Дечани, Девич, богатији појединци и др). Зато се са разлогом наглашава да је Велика Хоча била, данашњим речником речено, регионални културни, а уз то трговачки и занатски центар.

Стагнација и пропадање Велике Хоче започело је првим налетом Турака након 1455. године. Ови процеси су убрзани формирањем Ораховца, као средишта власти у овом крају.

Крајем XVI века Велика Хоча поново доживљава успон, али не задуго. Почетком XVIII века, велики прогони Срба, поново су зауставили развој Велике Хоче.

Тада започета стагнација траје до данашњих дана. Велика Хоча је од 1999. године под специјалном управом међународних цивилних и војних власти, UNMIK-а.

Данас је Велика Хоча енклава, гето, као и још неколико енклава у којима је преостао српски народ на Косову и Метохији у животним условима који су испод границе елементарног достојанства. Међутим, оно што и данас чини Велику Хочу изузетном целином јесте велики број сачуваних цркава, црквишта и објеката традиционалног градитељства који временом настанка, бројем и уметничким изразом, нарочито остаци фреско-сликарства и икона, представљају изразито драгоцен културно-историјски комплекс.

• Стварање услова за ревитализацију насеља, која успешно обједињује елементе заштите културног наслеђа, економског развоја, социјалне равнотеже и заштите околине.
• Очување аутентичности читавог насеља у урбанистичко-архитектонском и пејзажном смислу;
• Заштита објеката у насељу који на основу својих историјских, локацијских, архитектонских и уметничких вредности имају или треба да добију карактер културних добара, а који су у стању пропадања;
• Унапређење локалне производње примењене подручју и евидентираним ресурсима.

1. Плански приступ: Прављење Стратегије заштите, уређења и развоја Велике Хоче

На основу свих расположивих података о природним и културним вредностима насеља Велика Хоча, стручњаци Центра MNEMOSYNE сматрају да проглашење Велике Хоче за просторно културно-историјску целину, има пуно оправдање.

Да би се ово спровело, неопходно је спровести заштиту и цео комплекс категорисати у складу са његовим вредностима. Процењујемо, имајући у виду пре свега изузетан значај двe црквe - Св. Јована Крститеља и Св. Николе, да категорија целине неће бити ниже рангирана.

Зато је израда Плана који предлаже Центар MNEMOSYNE основно полазиште не само за заштиту појединачних споменика, већ и заштиту насеља као целине. При том, у сваком сегменту плана мора се поштовати чињеница да само село и његови мештани морају имати услове за нормалан живот и рад.

2. Акциони приступ: Реализација конкретних пројеката који на најбољи могући начин обједињују идеју заштите Велике Хоче као културно-историјске целине у складу са међународним стандардима у тој области, и истовремено пружају снажну подршку економском опоравку Велике Хоче и омогућавају повратак прогнаних породица.

а) Полазне основе

Резултати валоризације природних / предеоних и културно-историјских / споменичких вредности села Велика Хоча и његове околине (Центар MNEMOSYNE, Финални извештај: Пројекат Ургентна заштита наслеђа у Метохији, Београд 2003), потврђују да цело село и његова околина / атар имају све услове да буду заштићени као просторна културно-историјска целина од изузетног значаја, у којој поједини објекти и делови насеља и простора треба да уживају и посебне режиме заштите.

б) Циљеви

Стратегија заштите, уређења и развоја Велике Хоче има двојак циљ:

1. Да заштити све створене и специфичне вредности, што значи:

• очување аутентичности целог насеља у урбанистичко-архитектонском и пејзажном смислу,
• заштита објеката / делова насеља који на основу својих историјских, локацијских, архитектонских и уметничких вредности имају или треба да добију карактер споменика културе, а који су у стању пропадања,
• очување остатака климазоналне вегетације и аутентичности читавог предела,
• посебну заштиту треба да уживају виноградарске површи и засади, вегетација обала, постојећа стабла ораха;

2. Да створи услове за развој насеља и нормалан живот његових становника, што значи:

• обезбеђивање нормалног и сигурног рада на имањима,
• ревитализација и поновно подизање винограда на свим површинама где су они постојали, односно где су уништени после доласка међународних војних и цивилних власти,
• унапређење локалне производње примерене подручју и евидентираним ресурсима,
• стварање материјалних и техничких услова и стручне подршке за подизање стандарда насеља кроз опрему и реконструкцију јавних и комуналних фондова.

в) Методологиja

Методологија израде Стратегије заштите, уређења и развоја Велике Хоче била би интегралног типа и обухватала би системске елементе заштите природног окружења, социјалног и економског карактера који заједно могу да допринесу да Велика Хоча постане дестинација прворазредног значаја као „мали бисер Метохије”.

Ефикасан тим чинили би следећи стручњаци: архитекте, за заштиту наслеђа, за заштиту природе, урбоекономију, етнологију, инфраструктуру, саобраћај, туризам, други сарадници ( компјутерска графичка обрада, припрема штампе, превођење и др.).

Изузетно би била пожељна партиципација међународних експерата, из Шведске, Холандије, Немачке (поседују искуство рада на ревитализацији наслеђа у Босни и Херцеговини и на самом Косову и Метохији).

а) Полазне основе

По подацима из 1995. године у Великој Хочи је живело око 300 породица са око 1500 житеља.
Становништво села чине Срби, који су се до 1999. године углавном бавили виноградарством, пољопривредом и сточарством.
Данас у селу живи око 150 породица са око 700 становника.

б) Циљеви

На основу увида у стање за потребе Пројекта ургентне заштите наслеђа у Метохији, Центар MNEMOSYNE предлаже ревитализацију непосредних привредних активности за које се процењује да већ постоје кадрови и ресурси, које у релативно кратком року могу да дају позитивне социоекономске ефекте, обезбеде повратак и реалну егзистенцију прогнаних породица и које су истовремено компатибилне са очекиваним статусом заштите насеља и околине. То су:

• Обнова традиционалне производње вина по стандардима који су међународно признати и реконструкција старих приватних виница (у свакој таквој виници се може запослити 10-15 мештана),
• Покретање организоване делатности домаће радиности-одевни предмети, сувенири, кулинарство, традиционална кухиња-Велика Хоча као пожељна туристичка и културна дестинација,
• Производња вина са географским пореклом, временом преусмеравање производње која би могла да се заснива и на сировинама ширег подручја-вино, ракија, шира, сокови, локални прехрамбени производи и специјалитети.

в) Акције

У том смислу, Центар MNEMOSYNE предлаже следеће конкретне пројекте заштите и ревитализације, као и едукације:

• Ревитализација, у првој фази, конака и винице породице Патрногић и неколико приватних виница, а са циљем отварања кључних сабирних места за сакупљање и прераду грожђа, као и успостављање мини линије за флаширање вина са географским пореклом,
• Ревитализација Сараја: коначиште са пратећим садржајима разне намене, са циљем остваривања услужних делатности и отварања Велике Хоче као места сеоског туризма; значајни простор за потребе едукације,
• Ревитализација Винице Цркве Светог Стефана: ресторани са националном кухињом, пратећи објекти са етно понудом и презентацијом (са уређењем целог комплекса са црквом Св. Стефана и парохијским домом),
• Ревитализација Куле Лазара Кујунџића; изградња летње позорнице и биоскопа, игралишта за кошарку, и објеката пратеће намене у продужетку комплекса;
• Ревитализација Бркића воденице као последње воденице преостале у селу;
• Конзерваторско – рестаураторски радови на црквама у Великој Хочи, и то пре свега, на црквама Св. Николе, Св. Јована, као и цркви Св. Стефана, и уређење централног дела села (парохијски дом, црква и виница цркве Св. Стефана).

Центар MNEMOSYNE је у оквиру пројекта Ургентна заштита наслеђа у Метохији израдио целокупну техничку документацију постојећег стања свих евидентираних објеката традиционалног градитељства, а уз финансијску подршку Координационог центра Државне заједнице Србије и Црне и Горе и Републике Србије за Косово и Метохију, као и главне извођачке пројекте за фокусиране објекте.

У овом сегменту Пројекат подразумева и врло широко постављен програм едукације, не само за привредне делатности које се желе стимулисати и подстаћи (обука кадрова за прераду грожђа и производњу вина, за пружање разних туристичких и угоститељских услуга и сл.), већ и организовање стручних курсева и летњих школа из домена конзервације, рестаурације, популаризације и заштите баштине, заштите природе, учење страних језика, компјутерска обука, развој локалне самоуправе и сл.

Центар MNEMOSYNE жели да нагласи важност и значај покретања широких едукационих програма за простор Косова и Метохије, посебно за српске енклаве које живе непримереним начином живота, незапамћеним у модерној европској историји. Са жељом да се побуди интересовање како широке, тако и стручне јавности за Велику Хочу, чиме би био започет процес ревитализације, али и свешћу о специфичним околностима под којима се одвија живот у енклави и које представљају подједнако и научни изазов са становишта проучавања неких врло актуелних концепата као што су идентитет, националност, материјална култура итд, Центар MNEMOSYNE је подстакао и стручно и логистички подржао групу студената Београдског универзитета у изради и реализацији пројекта Етнолошка истраживања Велике Хоче.

IV. Закључак

Истицањем социјалног капитала локалне заједнице који се очитује у могућности да ревитализација привреде буде остварена захваљујући очувању традиционалних заната, виноградарству пре свега, а у будућности и туризму инспирисаном природним и културним наслеђем, вредност економске понуде Велике Хоче могла би да порасте ако би добро презентирана научна истраживања скренула пажњу на јединственост амбијента и културну важност ове енклаве.