Пројекти Центра Mnemosyne усмерени су ка три главне групе проблема:

  • проблеме ургентне заштите наслеђа (увид у стање, прављење листа приоритета и дефинисање мера краткорочне и дугорочне заштите);
  • интегрисање заштите наслеђа у привредне активности, свакодневни живот и заштиту животне средине, тако да се створе услови за рехабилитацију руралних области и повратак прогнаних породица;
  • успостаљање правног оквира за редефинисање јавне службе заштите и повратак српских стручњака који су 1999. године искључени из система заштите наслеђа.

Принцип којим се Центар MNEMOSYNE руководи у осмишљавању својих пројеката јесте принцип изводљивости: сви пројекти почивају на реалној основи. Они не само да уважавају сложености тренутне ситуације на Косову и Метохији, већ су и настали као одговор на њих.

Током претходне две године наша пажња је превасходно била усмерена на програме ургентне заштите наслеђа. Реализовали смо један међународни пројекат у сарадњи са италијанским партнером. То је једини међународни пројекат који је од 1999. године изведен на територији Косова и Метохије. Ова фаза рада подразумевала је и израду конкретних пројеката на којима ће се у будућности радити.

Како, међутим, тренутна ситуација на Косову и Метохији није наклоњена српским невладиним организацијама, морамо да укажемо на веома озбиљне проблеме са којима се суочавамо:
  • због ограничења кретања још увек није могуће извршити процену стања и штете на ширем простору;
  • служба заштите на функционише, препоручени режими заштите се не спроводе, мере заштите не примењују, стручни и надзорни персонални капацитети су редуковани или поништени, итд;
  • вандализам над културним добрима се продужава, осим у уској зони око неколико православних сакралних објеката које штити KFOR;
  • стране донације се додељују на селективан начин, а средства која обезбеђују државни органи нису довољна. У таквој ситуацији постоји реална опасност да стање наслеђа може не само да остане непромењено, већ да се може и погоршати.